John Hanning Speke, britanski istraživač, prvi je Evropljanin koji je stigao do jezera Viktorija u Istočnoj Africi. On je, takođe, tačno tvrdio da je to pravi izvor reke Nil.
John je služio vojsku, kao oficir, u Indiji, gde je razvio strast ka istraživanju prirode i lovu. Ta strast će ga držati do kraja života. On je upoznao Richarda Burton 1854. godine i sa njim krenuo na ekspediciju u oblast Afrike, današnja Somalija i Etiopija. Odmah na početku ekspedicije i iskrcavanja na obalu Somalije, bili su napadnuti i bili su prinuđeni da obustave istraživanje. Međutim, to ih nije sprečilo da već 1856. godine organizuju drugo putovanje, pod pokroviteljstvom Kraljevskog geografskog društva (RGS), na kome su trebali da istraže rečni sistem centralne Afrike. Nadali su se da će ovim putovanjem, rešiti pitanje, koje je toliko mučilo sve evropske geografe: izvor Nila.
Njih dvojca proveli su 6 meseci u Zanzibaru, na istočnoj obali, gde je Barton naučio Svahili jezik. Nakon toga, krenuli su u unutrašnjost, brodom koji im je poklonio sultan Zanzibara. Pet meseci kasnije i oko 750 km dalje, stigli su u Uđiđi, blizu jezera Tanganjika, drugo po veličini jezero u Africi. Oni su bili prvi Evropljani koji su videli to jezero. Speke je istraživao jezero ploveči kanuom, dok se Burton oporavljao od malarijske groznice koju je dobio na putu. Spake nije uspeo da ploveći jezerom, pronađe bilo koji dokaz koji ga povezuje sa Nilom. Na povratku ka Zanzibaru, čuli su za jezero, daleko veće nego Tanganjika, koje se nalazilo dva dana hoda od mesta gde su bili. Speke je krenuo sam da istraži ovo jezero.
Avgusta, 1858. godine, Speke je došao do jezera, koga su meštani zvali Ukereve, koje je on kasnije nazvao Viktorija, po Britanskoj kraljici. On je još tada bio ubeđen da je to pravi izvor reke Nil. Međutim, Burton je i dalje tvrdio da je to jezero Tanganjika, iako ga je Speke oplovio i nije našao pravi dokaz za tu tvrdnju. Tada su se Burton i Speke razdvojili a Speke se vratio u Englesku bez Burtona koji je ostao da se oporavi u Adenu.
Speke je obećao da neće sam prezentovati svoje rezultate, ali je odmah nakon povratka, održao predavanje u Kraljevskom geografskom društvu, gde je prezentovao svoja otkrića. Međutim, i bez velikog lobiranja Burtona, koji još uvek nije bio tu, članovi akademije nisu poverovali Speke. Tražili smo čvršće dokaze za njegove tvrdnje. Kraljevsko geografsko društvo je tada, još jednom, doniralo Speke putovanje, kako bi preciznije istražio svoje tvrdnje.
On se vratio u Afriku, 1860. godine, sa svojim novim saputnikom zoologom i slikarem James Augustus Grant. Ovoga puta, Speke je pronašao dokaz za svoje tvrdnje o izvoru reke Nil (koji je nazvao pad Ripon) i pratio njegov tok od jezera Viktorija, preko današnje Ugande, zatim preko Gondokoro u Sudanu, ali je zbog plemenskih ratova morao da prekine svoju plovidbu.
Nakon povratka u Englesku, sazvan je sastanak Britanskog udruženja za unapređenje nauke, kako bi se na njemu raspravljalo o istraživačkom radu Speke u Africi. Međutim, dan pre održavanja sastanka, Speke je nastradao, što se objašnjavalo kao nesreća u lovu. Dvanaest godina kasnije, Henry Morton Stanley je dokazao Spekeove tvrdnje.
